Рубенсова дипломатска каријера
Мало је познато да се уметник барока Петер Паул Рубенс (1577-1640), осим сликарства, целим животом интезивно бавио и дипломатијом. Славни фламански сликар је покушавао, користећи своју славу и познанства, да смири тензије између великих моћника.
Петер Паул Рубенс рођен је у Зигену (Вестфалија) 1577. године. Његов отац Јан Рубенс, адвокат из Антверпена, се тамо настанио како би побегао од прогона протестаната у шпанском делу Холандије. Рубенс са 23. године завршава студије сликарства у италијанским државама (Ђенова, Мантуа, Венеција, Рим). Његов први посао је сликање судских портрета. Наруџбине добиjа прво на тлу италијанских држава, да би се посао, врло брзо поширио на цео европски континент.
Петер Паул Рубенс
Сликање портрета му омогућује склапање пријатељства са високим званичницима, која ће касније користити у дипломатске сврхе. Један од значајних примера је портрет надвојводкиње Изабеле, званичне представнице шпанског краља у Холандији. Она ће га користити као свог изасланика у преговорима.
Његова каријера дипломате почела крајем дванаестогодишњег примирја (1609-1621), која је привремено окончала непријатељство између протестантских Уједињених холандских покрајина и католичког шпанског двора. Узрок сукоба лежи у намерама шпанског краља Филипа IV да укине аутономију провинција, наметне нове порезе и искорени протестантизам. Надвојводкиња Изабела шаље Рубенса из Брисела у Хаг (1622.године), у циљу склапања новог примирја. Чак му је доделила месечну плату за дипломатске услуге. Његова преговарања повремено заустављају територијално проширење холандских покрајина. Увидевши Рубенсове успехе, краљ Филип IV, предлаже да истовремено направи мир између Енглеске, Шпаније, Уједињених покрајина и Данске.
Као посебан изасланик краља Филипа IV одлази у мировну мисију 1629. године код Чарлса V Стјуарта, а постигнути мир између Шпаније и Енглеске 1630. године се у многоме може приписати Рубенсовом дипломатском умећу. Као награду за свој труд проглашен је витезом и добио је почасну диплому Универзитета у Кембриџу. Мир између Уједињених покрајина и Шпаније, на којем је Рубенс радио готово 10 година, је нарушаван, што доводи до још двадесет година рата у којем је већина Европе била увучена (Тридесетогодишњи рат).
Рубенс 1635. године бива награђен и ослобођен даљих дипломатских напора. Повукао се у свој дворац Елевит. У једном писму из 1625. године његов рођак Јан Брант, који му често помаже у обављању дипломатских активности, хвали његов учинак као политичког посредника, истичући његов патриотизам и његову преданост у корист заједничког добра.