Кристину сам упознао 2015. године, на Златибору, на једној конференцији посвећеној мигрантској кризи. Нема много ствари којих данас могу да се сетим са те конференције, али једна од омиљених ми је „преждеравање” златиборском лепињом. Имао сам довољно среће да пријатељство одржимо и по повратку у Нови Сад, чему је поприлично допринео колапс воза у близини Карловаца, тако да и нисмо имали много опција сем да се упознамо много боље него што смо успели на конференцији.

Кристина Војводић је рођена 1994. у Новом Саду, а завршила је основне академске студије на општем смеру са просеком 9.11. За време студија такмичила се у беседништву, ишла на праксе у суд и тужилаштво и излазила када обавезе то дозволе – скоро па никад, мада то не бисте рекли када је упознате. Завршила je пре месец дана мастер студијe на нашем факултету, са просеком 10, одбранивши рад на тему „Коришћење права вета у пракси Савеза безбедности Уједињених Нација“

  1. Прво оно класично питање: јеси ли мислила да ћеш се бавити оваквим послом док си била на факултету?

Надала сам се да хоћу. Моја сфера интересовања је било право привредних друштава, међународно приватно право, право интелектуалне својине и облигационо право. Размишљала сам да бих после факултета највише волела да радим у неком привредном друштву које сарађује са иностранством, а, будући да је ИТ индустрија најразвијенија у Новом Саду, деловала ми је као логичан избор.

  1. С обзиром на то да немамо предмет који се фокусира баш на право у ИТ сектору, претпоставићу да си имала неки други који ти је био омиљени током студија. Да ли је тајна о којем се предмету ради?

Прво бих рекла да је јако важно да се уведе у наставни план предмет који би се бавио правом интелектуалне својине јер је ИТ индустрија у експанзији и сматрам да је јако важно да правници стекну основна знања о праву интелектуалне својине. Што се тиче мог омиљеног предмета, то је право привредних друштава и имам среће да у фирми у којој радим има доста простора за примену знања из овог предмета.

  1. Током студија си учествовала на разним ваннаставним активностима. Шта је највише утицало на то да се твоја каријера развије у овом правцу и шта је оставило највећи утицај на тебе као особу?

На моју каријеру је највише утицала летња школа међународног права на Универзитету у Салцбургу, јер сам упознала много занимљивих људи и научила корисне ствари о европском праву и функционисању привредних друштава. Издвојила бих још и ECHR такмичење са професором Тубићем и Big Deal, са професором Марјанским. Свако такмичење и ваннаставна активност доносе нова пријатељства, искуства и путовања и због тога бих саветовала сваком студенту да издвоји време и да се посвети барем једној активности у току свог студирања, због самог себе и због богаћења своје биографије.

  1. Да ли се осећаш као да си пропустила нешто у студентском животу?

Мислим да нисам. Путовала сам преко ЕЛСА-е у Рим на студентско путовање, ишла на конференције и семинаре и на све журке које су се тамо одржавале. Посетила сам бруцошијаде и журке факултета које су увек биле добре. Не могу се похвалити да сам излазила колико и већина мојих колега, али мислим да је пар правих пријатеља које сам стекла током студија један од мојих највећих успеха на факултету.

  1. Како си дошла до посла у ИТ фирми?

Почела сам да тражим посао чим сам дипломирала, тако што сам слала своју биографију мејлом на адресе привредних друштава, банака и ИТ фирми. Већином су сви одговарали да је моја биографија у њиховој бази и да ће ми се јавити уколико буду отварали позицију. Уписала сам мастер студије и у мају месецу добила позив на тестирање у фирму у којој сада радим.  Први круг били су само тестови, два на енглеском језику и два на српском. Други круг био је интервју са шефицом правне службе и менаџером људских ресурса, а трећи поново са шефицом правне службе и финансијским директором. Процес селекције трајао је око месец дана, био је транспарентан и фер.

  1. Шта би истакла као најбољи део рада у ИТ компанији, а шта је највећи изазов у овом пољу?

Најбољи део рада је могућност напредовања, сталног учења нових ствари, добрих међуљудских односа и подстицајног односа са надређенима. Такође, за правнике је јако интересантно јер се бави лиценцама, пружањем услуга, продајом и одржавањем софтвера. У исто време је то и највећи изазов, јер је ИТ право још увек у развоју, на многа питања је тешко дати одговор, али уз доброг ментора и праксу све препреке се могу превазићи.

  1. Колико у раду користиш рачунар?

Да, све је дигитализовано, готово да уопште нема папира у фирми. Све је у онлајн базама података, документи се скенирају и одлазе на сервер. Веома је важно владати MS Office пакетом и радом на рачунару. Саветовала бих студенте права да у току студија напишу барем један семинарски рад јер ће им то помоћи да овладају Вордом и свим опцијама које он нуди и то искуство ће бити веома корисно када се запосле.

  1. Како изгледа твој радни дан?

Имам флексибилно радно време, тако да нема јутарњег стреса. Углавном се бавим уговорима који за предмет имају најразличитије послове везане за софтвер. Има доста састанака, углавном са иностранством, са клијентима. Посао је веома динамичан, али у исто време ми не ствара стрес, већ само подстицај да радим на себи и усвајам нова знања.

  1. Да ли постоји нешто што би поручила читаоцима „Правника“?

Ако желе да се баве правом у ИТ сектору, посаветовала бих студенте права да уче енглески језик, јер ја дневно проведем 7 од 8 сати у комуникацији на енглеском језику и сви уговори и преписке су на енглеском. Такође да се потруде да заврше факултет у року са што бољим просеком и да обогате своју биографију, јер то је оно што квалитетан послодавац највише гледа при позиву на почетно тестирање. Такође, да знају да се труд и рад исплате, иако понекад, после сати и сати проведених у читаоници, знам да не изгледа тако, јер сам и ја то прошла.

  1. Пси или мачке?

Пси су закон!

 Никола Ћирић

Број прегледа чланка: 5.293