Трговина људима кроз фудбалски трансфер
Од средине прошлог века, од када је фудбал глобализован, а Европа главна позорница, у земљама са неразвијеном фудбалском традицијом, европски клубови су почели да отварају академије, не би ли пронашли талентоване младе играче и претворили их у своје нове звезде. Због ниског животног стандарда (читај „преке потребе за новцем“) и великог талента који дечаци у Африци показују, Африка је главна мета европских клубова.
Добра прилика да се афрички дечаци извуку из беде. Или не? Уместо фудбалера, дечаци могу завршити као жртва трговине људима и бити увучени у проституцију.
Стање
Европски менаџери који воде фудбалске академије у Африци су локалне познате личности и финансијска елита. Организују турнире на које се младићи масовно пријављују и играју, не такмиче се притом само за свој тим, већ и за себе, а против свих осталих. Ту играју за своју будућност. Они најбољи бивају одабрани да тренирају у академијама.
Како сведочи један младић за ,,Шпигел Онлајн“, у академијама су најмлађи дечаци од 11, а најстарији од 18 година. Они су ту добровољно и уз сагласност својих родитеља. Тренира се два пута дневно, учи се неки од европских језика, математика, биологија, физика итд. Како изјављују, своје менаџере називају другим оцем, његову зараду на њима виде као поштену зараду, свог менаџера виде као спасиоца и једину карту за Европу и лагодан живот. Родитељи ових момака пресрећни изјављују да имају „Налазиште нафте код куће“. Снова је много и очекивања су велика.
Када играч стаса, окреће се нова плоча. Менаџер тражи од родитеља новац за карту (1.500 до 2.000 долара) и креће потрага за клубом где ће новопечени фудбалер заиграти.
Осим правих менаџера, ту су и лажни који траже новац од родитеља, обећавајући уговор са неким европским клубом, а након исплате (до 10.000 долара) одводе младог играча у Европу (честе су дестинације Мађарска, Словачка и Грчка, преноси Дојче Веле). У Европи, након смештања младића у хотел, лажни менаџер каже да иде да среди папире и нестане заувек. Подаци су удружења „Foot Solidaire“, пишу Ројтерс и други извори, да је годишњи број оваквих превара око 15.000! Дечаци из хотела заврше у рукама наручиоца и завршавају у проституцији (о чему сведочи и један прослављени фудбалер), или се нађу на улици без имало новца, након што бивају истерани из хотела.
Они који су имали талента и више среће да не буду преварени на овај начин, најчешће завршавају у Белгији (јер белгијски клубови немају прописан највећи могући број страних играча). Како би на њима више зарадили, клубови би са академијом и локалним афричким властима средили папире за своје играче, уз промену датума рођења унапред неколико година, учинивши их „млађим“.
Уместо у Европи, играчи понекад заврше у Лаосу или Непалу (извор: BBC), где им по доласку пасош буде одузет. Уколико не задовоље захтеве свог новог фудбалског клуба, завршавају у секс индустрији, а уколико захтеве задовоље, бивају продати неком од јачих клубова (новац од продаје задржава клуб) .
Реакције
Како би се млади фудбалери заштитили на најбољи могући начин, реаговале су државне и фудбалске власти, а и цивилни сектор.
Светска фудбалска асоцијација (FIFA) је у „Правилнику о статусу и трансферу играча“ у члану 19. забранила међународне трансфере играча млађих од 18 година, осим у уском кругу ситуација (дете између 16 и 18 година које се сели у другу државу са родитељима, а из разлога који нису везани за фудбал).
У истом Правилнику регулисане су и мере појачаног надзора над радом академија са малолетним играчима.
Ове одредбе се изигравају фалсификовањем личних докумената играча.
Италијанске власти откриле су велики број играча из Африке са фалсификованим документима и покренути су одговарајући поступци према одговорним лицима међу којима су менаџери играча, власници и тренери италијанских нижеразредних клубова, познатих по масовним довођењем младих играча из афричких академија, пише италијански лист ,,Corriere della Sera“, а сазнајемо преко АИПС-а.
На сличан начин поступиле су и Белгијске власти, откривши скоро 500 слачајева трговине децом играчима.
„Плаћати детету да шутира лопту није толико различито од плаћања детета да ради на производној траци. Оба случаја представљају искоришћавање дечијег рада. А када платите детету или родитељу да дете путује у иностранство, када га отргнете од куће и познатог окружења, када их емоционално дезоријентишете, ја то зовем трговином децом.“
Мишел Платини (извор)
Невладина организација „Foot Solidaire“ основана је са циљем заштите фудбалера који су на овај начин изиграни. Организација делује уз подршку Светске фудбалске асоцијације и заслужна је за велики број 
играча враћених са европских улица назад у домовину.
За овај проблем се заитересовала и Комисија УН за људска права (UNCHR) упозоравајући на модерну трговину робљем.
Трговина људима, према дефиницији Уједињених Нација, значи врбовање, превоз, трансфер, смештај или прихват лица, употребом претње или употребом силе, у сврху експлоатације.
Међународни извори права којима се реагује на трговину људима су бројни – Конвенција о ропству (1926) са додацима о трговини робљем, Универзална декларација о људским правима (1948), Међународни пакт о грађанским и политичким правима (1966)…
Ова забрана је ius cogens што значи, између осталог, да је свака држава дужна да је забрани унутрашњим правом. Листа држава и њихових прописа из ове области може се наћи на страници: база легислативе
Као што видимо, Србија је у Кривичном законику прописала три кривична дела у вези са трговином људима, и то: „Недозвољен прелаз државне границе и кријумчарење људи“, „Трговина људима“ и „Трговина малолетним лицима ради усвојења“.
На листи можемо видети да су афричке и азијске земље (где је овај проблем израженији) деловале са више посебних закона, док су европске земље регулисале ово питање углавном само у кривичним законицима.
Закључак
Јасно је да постоји проблем трговине људима иза фудбалских трансфера. Иако су у борби против ове појаве државне и фудбалске власти, међународна заједница и невладине организације, изгледа да се борба не води
одлучно. Медији (до сада наведени у тексту) не показују оптимизам да ће се проблем решити, а неки траже од ФИФА-е да преузме активнију улогу по овом питању. Ипак, много је новца у игри. Осим мотива за зарадом, сан играча из Африке да заиграју за неки од врхунских европских клубова не јењава, а неки тврде да ће емиграција афричких фудбалера тек ,,експлодирати“.