Од давнина, човек показује свој мрачни аспект личности – осећај супериорности, тежњу потчињавања других, далеко слабијих, немоћних и обесправљених. Од давнина, човек човеку је био слуга, нељудско биће, ствар или како је Катон, познати римски правник, рекао: „Оруђе које говори”. У људском друштву, као таквом, увек је актуелна била подела на тлачитеље и потлачене, на робове и робовласнике. Типичан пример овакве хијерархије јесте поробљавање афричког становништва које је добило бесповратну карту на путу за САД. Самим њиховим крочењем на тло Америке започела је „ропска аукција”. Имућни великаши су се надметали приликом одмеравања вредности будућих робова. У зависности од старосне доби, здравственог стања, пола и других фактора „цене” су се кретале од неколико стотина долара.

Иако је ропство у готово свим земљама формално укинуто, оно није само део историје, већ и део наше свакодневице. Трговина људском слободом је добила ново, модерно рухо. Радна и сексуална експлоатација, принудно просјачење и данас представљају растући глобални проблем који погађа индустрију и становништво сваке државе света, без обзира на степен њене економске развијености. Неретки примери овог облика трговине јесу принудно склапање брака и присиљавање на извршење кривичних дела.

Данас се све више јавља безмало активности које служе као параван „предузетништву подземља” – бројне агенције за моделинг, сезонски послови, салони за масаже, ноћни клубови. Људи које знамо, које срећемо у пролазу могу бити потенцијални „предузетници”, али и потенцијалне жртве. Међународна организација рада је изнела податак да више од 40 милиона жена, деце и мушкараца сваке године буде „увучено” у делатности модерног ропства.

Узроци за то су, пре свега, социјалне природе. Лоши егзистенцијални услови и жеља за луксузним животом погађају највише младе девојке које приступају зачараном кругу проституције. Међутим, ни број мушкараца у овој сфери није занемарљив. Трговина белим робљем, као вид организованог криминала, данас представља један од најисплативијих послова илегалне трговине. Израз људске бестидности иде и корак даље. Злоупотреба деце у циљу просјачења, као и тзв. дечја „проституција” је честа појава. Ужасавајућ податак говори о томе да првенствено родитељи доносе одлуку о продаји сопственог детета.

Данас, 2. децембра, се у свету, али и код нас, обележава Међународни дан укидања ропства када је Генерална скупштина Уједињених нација 1949. године усвојила Конвенцију за сузбијање трговине људима и експлоатације проституције. Као дан који нас подсећа на постојање овог глобалног проблема, треба да постанемо свеснији чињенице да окретање главе од истог није решење које ће успоставити напредак и стабилност друштва, већ ће довести до нарушавања солидарности и губитка оног осећаја који нас чини човеком, а то је хуманост.

„Наши животи се почињу завршавати онога дана када престанемо говорити о стварима које су битне.“ – М. Л. Кинг

Гордана Денић

Број прегледа чланка: 3.910