Уколико питате просечног грађанина која све права познаје, чућете о праву на живот, праву на достојанство, праву на држављанство, итд. Ако се исто питање постави студенту правног факултета, одговор ће бити далеко озбиљнији и дужи. Сваког дана се сусрећемо са веома великим бројем права у различитим сферама живота, међутим, да ли сте знали да постоји „право на покушај бекства”?

Верујем да вам се, као и мени када сам први пут читао о овоме, у глави формирала слика осуђеника који бежи из затвора. Можда чак замишљате и неку филмску акциону сцену пуну пуцњаве и експлозија. За оне који су гледали популарну серију „Prison Break” прва асоцијација ће бити њен главни јунак Мајкл Скофилд. Међутим, садржина овог права је мало другачија. Ради се о праву на покушај бекства, не из затвора, већ из ратног заробљеништва.

Када дође до међународних оружаних сукоба и страхота рата, на сцену ступа међународно хуманитарно право које представља компромис између војне потребе и начела хуманости. Сваки оружани сукоб у себи конзумира и одређено зло, а сврха међународног хуманитарног права јесте да то зло колико је год могуће умањи. Из овог захтева међународног хуманитарног права произилази веома велики број права и обавеза како држава, тако и њихових оружаних снага и цивила. Сва та права су прописана Женевским конвенцијама, додатним протоколима, као и другим међународним актима.

Успешно бекство

Успешно бекство из заробљеништва је, између осталих, један од основа за престанак заробљеништва и статуса ратног заробљеника. Војни правилници великог броја држава прописују обавезу ратног заробљеника да покуша бекство. Овакав захтев држава је сасвим логична последица тежње да не дозволи непријатељу стицање војне предности искоришћавањем ратних заробљеника. У вези са тим, Кодекс части припадника Војске Србије у члану 5. прописује да припадник Војске Србије не сме да дозволи да средства ратне технике која су му поверена доспеју исправна у посед непријатеља, а у случају заробљавања мора да одбија сарадњу која је у супротности са правним нормама и одредбама Кодекса части. У случају да лице након успешног бекства поново падне у руке непријатељу не сме да буде „подвргнуто никаквој казни због свог ранијег успешног бекства”.

Неуспешно бекство

Међутим, шта се дешава у случају неуспелог бекства? Када заробљеник буде ухваћен приликом покушаја бекства, сила која га држи има право да према њему примени посебан надзорни режим, под условом да не штети његовом здрављу. Конвенција дозвољава кажњавање ратног заробљеника само дисципнинском санкцијом, под условом да приликом бекства није починио теже кривично дело. Само бекство не може бити узето као отежавајућа околност пред судом. Суд суди за извршена кривична дела, а не за покушај бекства. Употреба оружја према онима који беже дозвољена је само у крајњем случају и тек након што се заробљеник позове на предају.

Проблем у вези са овим правом је сличан као и са осталим правилима из области међународног хуманитарног права, а то је применљивост у пракси. Питање је како би се органи детенционе силе опходили према заробљенику који би покушао бекство. Надајмо се да никада нећемо бити у (не)прилици да сазнамо. Било како било, сигурно је да је ово једно од занимљивијих права о којима смо имали прилике да читамо.

Стефан Иветић

Број прегледа чланка: 3.979