Тед Банди један је од најшармантијих злочинаца икада и међу најпознатијим серијским убицама у историји промишљеног злочина. Његово име је одзвањало светским медијима, а његов процес је пратило 250 новинара са свих страна света. Његове речи цитирају се деценијама и његов ум се истражује на криминолошким студијама и у текстовима за правничке онлајн листове. Не постоји криминална серија у којој се не помиње његово име, за шта се постарао када је у судском процесу, одиграном 1979, схватио да ће бити губитник. Тед Роберт Банди је учинио све што је у његовој моћи да га свет запамти и након што седне на електричну столицу.

“Ми, серијске убице, смо ваши синови, ми смо ваши мужеви, ми смо свуда. И већ сутра ће још ваше деце бити мртво.“

Како наводе амерички медији, Бандијева злочиначка активност протеже се између 1974. и 1978, а у том периоду му се са сигурношћу може приписати 30 убистава, иако многи сматрају да је заслужан за чак 50. Свака од девојака која је пала као његова жртва личила је на Стефани Брукс, девојку коју је волео као тинејџер. Наивне девојке биле су заведене на јавном месту, а убијене на скровитом, неретко и силоване, али готово увек без трагова који би могли да наведу органе правде на починиоца. Забележено је да је обезглавио 12 девојака са намером да њихове главе чува као успомене. Држао их је у малој одаји иза своје куће, са осталим сувенирима које је прикупљао са тела несрећних девојака.

“Управо сам рекао да је глава те Хокинс девојке била одсечена и однета око 30 јарди и закопана западно од оних брда. Јеси ли чуо то?!

Процес Теда Бандија отвара се јуна 1979. и траје до јануара 1980. Осуђен је на смрт, али је користио своју сналажљивост да одложи извршење још читавих 9 година. Пре почетка процеса, предложено је признање кривице у замену за 75-огодишњу казну затвора, али су договори пропали. Бандијев план био је да након неколико година, када докази пропадну, а сведоци умру или забораве, поднесе жалбу на пресуду. У последњем тренутку, ипак, Банди је променио мишљење, надводно зато што је схватио да би то значило да ће пред целим светом морати да призна своју кривицу. Прешло се у судницу, а тек ће Врховни суд САД одлучити о томе како ће се завршити овај случај.

Луиз Банди: “Моје хришћанско васпитање ме учи да је погрешно узети нечији живот под било каквим околностима и не мислим да је дражава Флорида изнад закона Божијих!”

Тед Банди се углавном сам бранио на суду, с обзиром на то да је добро познавао право и судство. Ослањао се већином на свој урођени шарм и памет, а више пута током процеса је исказивао веру у своју невиност.

“Реци пороти да греши!”

Посве опуштен пред камерама и поротом, сведочио је око 50 минута. Интелигентан, шармантан и привлачан, вешто је користио свој дар за заваравање и мистификацију чињеница и одговора, умотавао је истину у лажи и опструкцију, како у судници, тако и у каснијим интервјуима, на пример у оном који је сачињен пре извршења смртне казне, где је лагао готово све време. Ипак, његова нарцисоидност је оно што га је на крају уништило, јер је порота видела самоувереног убицу који покушава да их убеди да је невин. Да ли је Банди сам веровао у своју невиност у оним кратким тренуцима када је изгубио потпуну контролу над својим темпераментом, не можемо знати. Овакав испад се догодио само једном за време суђења, када је чак добио опомену од стране судије:

“Немој упирати прстом у мене, младићу!“

Доктор Кепел, први криминални истражитељ државе Вашинтгтон, наводи да је Тед Банди чувао главе неких жртава као трофеје, на којима је повремено вршио акте некрофилије. Одсеченој глави Мелисе Смит нанео је шминку, а глави Лауре Ејми је редовно прао косу. Његово понашање могло би се окарактерисати као “компулсивна некрофилија и екстремна перверзија”. Био је опседнут поседовањем, а његова сведочења описују потпуну мизогенију и недостатак саосећања према иједној женској жртви.

“Не осећам се кривим ни за шта. Сажаљевам људе који осећају кривицу.”

Банди се смешка за време целог процеса. Можемо само нагађати да ли је то зато што зна да га чека смрт на столици или ужива у сваком фрагменту пажње који добија. И сам ће рећи да се, док је надвијен над жртвом и има своје руке око њеног врата, осећа као бог, као господар живота и смрти. Тед Банди је давао све од себе да до самог краја има контролу над сопственом судбином, колико год је то могао.

Детектив Кауч се сећа искуства са серијским убицом као најтежег дела своје каријере и описује га као оног о којем највише размишља и који га чини најтужнијим, на првом месту због породица које никада нису пронашле свој мир.

Кауч: Да ли је и даље била жива у том периоду?                                                                          Банди: Отприлике половину времена.

У овом периоду је већ изгубио своју смиреност и, када му је пресуда саопштена, викао је да је порота погрешила. Банди ће у будућим интервијуима говорити у 3. лицу, како би избегао “стигму признања”. 1982. покушао је да побегне из ћелије, након чега је појачана сигурност, а био је и жртва напада неколицине осталих затвореника. Банди је порекао да се ово десило, али други затвореник је инцидент категоризао као силовање.

  1. Банди је помогао детективу Роберту Кепелу да реши случај убице са Грин Ривера. Гери Риџвеј, човек који је у Вашингтону убио најмање 71 жену, приведен је правди.

Процес Теда Бандија прошао је све апелационе судове и, неуобичајеном брзином, стигао до Врховног суда. Главни разлози за ово били су непостојање било каквих доказа као што су отисци прстију, чињеница да је био способан да чак и само променом израза лица у потпуности измени свој изглед, што је у многоме отежало посао сведоцима. Вешто се служио информацијама о осталим убиствима и повременим признавањем нових детаља како би одложио извршење своје казне. Вече пре извршења казне, говорио је о жељи да изврши самоубиство, није желео да пружи задовољство систему и породицама жртава да га виде како бива убијен. На дан када је Тед Банди сео на електричну столицу, Каучу је јављено да је управо тог јутра признао још једно убиство другом затворенику, али остаци девојке никада нису пронађени. 24. јануара 1979, Тед Банди је убијен струјом јаком 2000 V.

 

“Убиство није зарад пожуде или насиља. Убиство је зарад поседовања.”

Број прегледа чланка: 3.200