Доналд Џ. Трамп је победио на председничким изборима 8. новембра 2016. године, одневши већи број електорских гласова од своje противнице, Хилари Клинтон. Бивша прва дама Сједињених Држава је, међутим, имала око 3 милиона гласова више, што се десило још само 4 пута у историји, најскорије 2000. године, када је на председничким изборима победио Џорџ Буш. И, док неки аналитичари сматрају да су, попут “тихих Торијеваца”, који су превагнули ка Дејвиду Камерону и “тихих Брегзитоваца”, који су окренули исход референдума у земљама Албиона супротно од европског курса, “тихи Трамповци”  учинили да оних 90% шанси за победу Хилари Клинтон, које је предвидело истраживање Ројтерса и Ипсоса, остану само мртво слово на папиру, остаје чињеница да је Доналд Трамп победио у већем броју држава и однео већи број електора на своју страну, а за његову победу демократе криве, великог ли изненађења, Флориду. Јер Флорида је увек дежурни кривац за све. Мада јесте била кључ Трампове победе.

За оне који не знају, електорски систем је посебан облик изборног система, заступљен у САД, установљен још у време Очева оснивача. Председника државе бира електорски колегијум, којег бирају бирачи, али се овај систем и даље сматра непосредним избором, због тога што су електори изабрани непосредно. Све државе, укључујући и Дистрикт Вашингтон, имају право гласа, али шаљу неједнак број електора, што значи да је најважније освојити велике државе, као што су Флорида, Тексас, Калифорнија и Њујорк. Ово се показало на делу када је, на прошлим изборима, Барак Обама добио само 53% гласова, али чак 68% електора. Оно што је кључ Трампове победе су такозване “свинг стејтс“, које су добиле име по томе што нису чврсто упориште ни једне ни друге странке, већ су у њима чешћа изборна превирања. Трамп је тако добио Охајо, Флориду, Северну Каролину и Пенсилванију, чији су гласови направили предност која га је сместила у столицу у Овалној соби.

Како наводи Last Week Tonight и још неколицина америчких медија, електорски систем је уведен још у 18. веку, пошто су Очеви оснивачи сматрали да обавештеност грађана није на довољно високом нивоу да би могли да гласају директно за кандидате на председничким изборима, те је одређено да ће свака држава давати одређени број електора, у зависности од своје насељености. Ово је договорено након што је Медисон, будући председник САД, изјавио да је недопустив предлог северњака Вилсона да се гласа директно за председника, пошто онда југ не би могао да искористи свој “велики број црнаца (у оригиналу: negro)“. У то време је право гласа припадало само богатим белцима, тако да би Југ имао много мање гласачке моћи него ако би се рачунали и потенцијални гласови црних робова, због чега је решење пронађено у електорском систему, а Југ је своју предност остваривао на основу “компромиса 3/5”. Овај компромис је склопљен 1787. године на Конституционалној конвенцији, када је договорено да ће се сваки роб рачунати као 3/5 човека када се рачуна популација у некој држави. Ефекат овога је био тај да је робовласнички југ добио чак трећину више места у Конгресу и трећину више електора, што је подарило јужњацима велики утицај све до 1861. У Уставу САД је писало да ће број представника и висина пореза бити распоређен између Држава које ће бити укључене у унију пропорционално броју њихових становника, који ће се одређивати сабирањем слободних људи (искључујући Индијанце који не плаћају порез) и три петине свих осталих особа.

Данас, неколико векова касније, многи критикују амерички изборни систем. Свакако се може рећи да постојање двеју партија, заштитног знака америчке демократије, има својих предности, на пример, грађанима је лакше да одлуче између опција са наглашеним разликама, одражава неке од класичних америчких вредности, као што су „ми против њих“ начин размишљања, а ту је и чињеница да ће највероватније свако добити по своме после 4 или 8 година. Негативне стране су очигледно то што нема средње опције између крајности, а овакав систем олакшава посао лобистима и неталентованим карикатуристима, за које се чини да никада неће остати без нових идеја за слонове и магарце. Електорски систем, међутим, уз то што одржава дух традиције, омогућује да мишљење сваког дела државе буде представљено и на тај начин доприноси легитимитету председника, али је ту опасност од горепоменутих “свинг стејтс” и чињенице да је могуће добити подршку већине, али изгубити изборе.

Никола Ћирић

Број прегледа чланка: 3.049