Сто година националног тријумфа или трагедије?
Мало ко зна да се ове године обележава читав век од догађаја који је променио ток историје једне империје, а тиме и целе цивилизације.
Размишљајући о томе колико је значајна за нас та 1917. година, укуцах на Гуглу: „ове године обележавамо” и први наслов би: ,,Датум који се не заборавља: Џастин Бибер је пре тачно годину дана певао у Загребу!” Шок и неверица, идемо даље. Ту је неки УНИЦЕФ, Плазма (све што ти треба већ 50 година), јубилеји, рекламе и ГЛЕ тек при дну 4. странице проналазим оно шо сам тражила, али не и онако како сам тражила (да, да радозналост је убила мачку). Наслов: ,,Ове године обележавамо стогодишњицу Октобарске револуције, а да ли сте знали да су вође те револуције имале бурне љубавне животе?”
Комерцијализам у функцији капитализма је узео маха.
Да могу да одговорим питала бих: ,,Да ли сте знали да је од руке исте те револуције, осим царске породице, убијено 70 милиона људи? Да ли знате да се не зна тачан број деце која су остала без оца, мајке, брата, сестре, крова над главом? Колико је руских села „почишћено”? Знате ли да се под паролом протекционизма извршио материјални и духовни геноцид над народом?!”
Међутим, историја Октобарске револуције је далеко сложенија и то је разлог због којег не постоји један објективан суд, већ су мишљења подељена.
Чињеница је да је почела много пре октобра..
,,Опет ми је онај дебељко Родзјанко написао свакојаке будалаштине на које нећу чак ни да одговорим!” Tако је имепратор Русије, Николај II, реаговао на алармантна саопштења председника државне Думе, Михаила Родзајнкa, који је преклињао цара да пређе на уставну монархију и да формира владу која ће бити одговорна пред Думом (парламентом). Само на тај начин би одобровољио оне који протестују. Цар је био уверен да ће петроградски гарнизон угушити побуну и игнорисао је његове молбе. Гарнизон, међутутим, није био довољно јак да очува мир у граду и револуционари су пробили врата замка и сви знамо шта је уследило.
Фебруар је био прва епизода, Октобар последица, a остало је историја око које су данас подељена мишљења. Једни је величају, сматрајући да је по први пут остварен идеал о једнакости људи. Насупрот тога, други тврде да су у име поменуте једнакости почињени стравични злочини, скоро незапамћени у историји човечанства. Како истиче руски министар културе Владимир Медински: „Октобарска револуција се истовремено и сакрализује и сатанизује“. Стога су многи Руси збуњени питањем да ли је Октобарска револуција била национална трагедија или велико достигнуће, издаја или борба за ослобођења милиона.
В. Глигоров сведочи да је руска интелигенција била посебно на удару. Он је 70-их година прошлог века писао кратке биографије најистакнутијих економиста и готово свака се завршавала са– убијен, најчешће 1937. године. Стаљин је физички и готово у целини елиминисао руску интелигенцију.
А пролетаријат? – питаће неко.
„У јуну 1940. године законом је одређено да је изостајање с посла, које је дефинисано као било којих 20 минута неовлашћеног одсуства, па чак и „ленчарење” на послу, кривично дело које је подлегло казни од шест месеци робије и одузимања 25 одсто од плате. Од 1940. до 1955. године за кривична дела те врсте осуђено је 36 милиона људи, што је трећина одраслог становништва.“
Дакле, диктатура пролетаријата се убрзо претворила у диктатуру над пролетаријатом, али и над осталим друштвеним класама. Апропо тога, аналитичари се данас, сто година после Октобарске револуције, споре око тога шта је она донела земљи- напредак или трагедију. Ипак, слажу се да представља један од највећих политичких потреса 20. века и да дан-данас има велики значај за свет. У многоме је одредила политичку, економску и социјалну слику прошлог века.