Година 1088. је прва година владавине Вилијама II над Енглеском, против којег је подигнута буна. Доба је у ком Француском владају Капети, који започињу изградњу највеће цркве у Клунију. Моћ Византије је у лаганом паду, док Кијевска Русија доживљава своје златно доба. У Србији влада Константин Бодин, а припрема се формирање Барске надбискупије у Зети, које ће бити остварено већ следеће године. Турци Селџуци долазе у западну Азију, а у Кини је откривен компас. У Италији је основан најстарији универзитет на свету, Универзитет у Болоњи, који ће остати једини наредних педесет година, до оснивања Универзитета у Оксфорду.

Како се наводи, између осталог, на званичном сајту универзитета, настао је као организација са циљем да заштити странце од колективне казне коју су спроводили надлежни органи власти за злочине које су чинили њихови сународници. Ова група људи је почела да плаћа локалне интелектуалце како би их подучавали, чиме је оформљен универзитет који ће, кроз наредни миленијум, изнедрити неке од најзначајнијих људи Европе, међу којима су и папа Александар VI, Данте Алигијери, Томас Бекет и Еразмо Ротердамски. Занимљиво је да је Фредерик Први, 1158, промулгацијом Constitutio Habita прогласио Универзитет местом изузетим од било каквих спољних утицаја, отвореним за истраживање. Студије права су се тих година већином сводиле на догматско проучавање Јустинијанове кодификације и расправе о инвеститурама.

У 16. веку, на овом универзитету је Ђаспаре Такозини први започео са студијама пласичне хирургије. Пико де ла Мирандола је изучавао канонско право, а Никола Коперник је почетак своје каријере посветио праву и астрономији управо овде.

За време индустријске револуције, Луиђи Галвани, један од оснивача електротехничких студија, боравио је у Болоњи, док су се, након уjедињења државе, овде истакли и Капелини и Пасколи.

Данас се на Универзитету у Болоњи проучава теорија европске димензије, а „Мајку свих универзитета“ похађа преко 80 000 студената са 200 различитих студијских програма. Универзитет годишње објави oко 200 патената и 11 000 истраживања, са буџетом од 610 милиона долара.

Никола Ћирић