Људи који су тужили Бога
Да је римско право најтежи предмет на факултету („Кадa положиш римско завршила си факултет“ – каже моја баба) и да нам је занат досадан, сувопаран односно да подразумева, жаргонски речено, „бубање напамет” два су главна стереотипа која прате сваког студента права од стране било ког другог лаика.
Прву тезу негирамо већ са почетним предавањима из eкономије, док смо још присутни, када се питамо шта смо Богу згрешили па морамо ово штиво учити, или док читамо увод у социологију и мислимо да ли је то исто оно градиво које смо слушали цео семестар или пак, метафизика.
Другу премису, осим што већ у првом, јануарском, року видимо да кампањско учење (бубање напамет) на које смо навикли у средњим школама „не пије воду” када нам професор каже „Колегинице, спремите Ви то боље за следећи рок”, негира и безброј закона, одредаба и случајева који чине ово занимање специфичним. Осим оне, нама свима добро познате, одредбе из Устава РС која забрањује клонирање људских бића, ту је и безброј других закона широм света. Тако је рецимо на Флориди законом забрањено да сањате туђу жену или краву, у Јоханесбургу да кажете „Oh, Boy” а уколико сте удата жена у Вермoнту и желите да ставите вештачке зубе морати имати написмену дозволу од свог мужа.
Ту су, махом и гротескне ситуације у којима људи одлазе толико далеко да позивају чак и Бога пред суд. У правом смислу те речи.
Тако је 2005., Pavel Mircea, румунски затвореник који је служио казну затвора од 20 година због убиства, тужио је Румунску православну цркву, као Божјег заступника у Румунији, због тога што није успео да га сачува од Ђавола. Он је тврдио да га је Ђаво натерао на извршење кривичног дела.
„Кад сам крштен, склопио сам уговор са туженим да ће ме ослободити зла. До сада, међутим, он није испунио свој део нагодбе, иако је од мене добио много добара и многобројне молитве”
Не зна се колику суму је Мирчеа тражио као одштету, тражећи да му се делом надокнади и новац који је потрошио на свеће и остале предмете који су служили за молитву.
Епилог: Тужба је одбачена зато што окривљени, Бог, није био физичко нити правно лице, па је због тога ван надлежности суда.
Други случај везујемо за Chandan Kumar Singh, адвоката из Бихара, Индије. Он је изградио свој случај на основу индијског епа Рамајане, који је настао између 4. века п. н. е. и 2. века. Састоји се од 38000 стихова. Представља мит о сплетки којом је Рама, божански јунак и краљ, уклоњен са престола, а његова верна жена Сита отета од стране краља Шри Ланке који ју је уценио уколико се не уда за њега појешће је за доручак. Она га одбија, изреволтиран њеном одлуком даје јој неколико дана да се предомисли. У међувремену, њен муж Рама је окупио армију животиња и кренуо у рат. Сувишно је и рећи да се завршио Рамином победом. Сита је биле срећна што му се вратила, али…
Знајући добро обичаје и држећи се дарме (у хиндуизму дарма је средишњи концепт који објашњава „узвишену истину” или нечије етичке, моралне дужности), Рама је објавио да не може да узме Ситу назад, јер је провела неко време у палати његовог непријатеља. Сита је одлучила да уђе у пламтећу ватру да докаже своју невиност. Тако је и било. Изашла је из ватре нетакнута, а Рама је рекао: „Као да је нисам знао да је она чиста! Морао сам да је ставим на пробу зарад света, и зато да би сви могли да знају истину!”
Тужилац је рекао ББЦ-у да се на овакав корак одлучио јер сматра да је Рам био неправедан према својој супрузи зато што јој је тражио да докаже своју чистоту проласком кроз ватру.
„Рамов третман Сите показује да жене нису поштоване ни у давним временима. Свестан сам да овај случај може многим звучати смешно, али морамо да разговарамо о овом делу наше древне верске историје. Индијци морају признати да је Рам малтретирао Ситу.”
У хиндуизму се прича о Рами не слуша само од раног детињства, већ она постаје и основа свакодневног живота. Верници се овом богу обраћају на почетку сваког подухвата и захваљују му се после успешно обављеног посла. Његова јуначка дела су постала пример и подстицај за исправно понашање. Сходно томе, ова тужба је дочекана са великим критикама у широј јавности. Чак су га и његове колеге напале да само тражи публицитет, што је он демантовао рекавши да је случај поднео само зато што се не може говорити о поштовању жена у данашњој Индији, ако знамо да један од најцењенијих богова није поштовао своју.
Епилог: Суд је одбио тужбу додавши да је ван сваке логике.
До сада није познато да ли је било и унакрсних случајева односно да ли је црква тужила неког у име Бога. Поред ових реалних изграђен је и велики број фиктивних случајева у којима се Бог јавља као тужени. То су филмови („The man who sued God”, „Oh my God”) , романи („Christ on Trial”), као и епизоде различитих серија (као што је „Angels аnd Blimps” серије „Ally McBeal” или „The Nutcrackers” – „Boston Legal”).
После свега наведеног не можемо а да се не запитамо колико је право заправо комплексно, докле сеже и које су му границе (њему или људима, релативно је).