Џентрификација

Појам џентрификација води порекло још из 1964. године када га је сковала и први пут употребила британски социолог Рут Глас, која је помоћу њега објаснила социјалне и просторне трансформације Лондона. Наиме, радничке четврти су запоселе средње класе које су преузеле скромне коњушнице и колибе, претворивши их у скупе резиденције. Рут наглашава да овај процес брзо напредује све док већина или сви изворни станари радничке класе не буду премештени.

Сам англицизам џентрификација потиче од појма џентри. Џентри је означавао особу која се истицала џентлменским васпитањем, припадала аристократији, а аристократски статус стекла поседовањем замашног земљишног поседа. Временом се значење појма џентри проширило тако да обухвати све аспиранте на позицију елите, остајући нераскидиво везано за капитал у некретнинама којим нова елита доказује своју (квази) племенитост.

Данас смо сведоци великих трансформација и непрестаних ревитализацијских пројеката у градовима развијеног капитализма. Изградња тржних центара, луксузних хотела и запањујућих небодера постала је зависност градова данашњице, који се у оваквој трци међусобно надмећу. Запуштена и руинирана насеља бивају реновирана и престају да буду дом дотадашњим најнижим слојевима због њихове немогућности да финансијски издрже повећање дажбина и трошкова живота. На место овог оригиналног становништва долазе добростојећи припадници средње класе.

Последњу декаду је обележила посебно сурова џентрификација. Прича се о спорој смрти Сохо-а, боемског срца Лондона, о пустоши централних делова Лондона, које инвеститори купују и остављају празне због пореза. Њујорк полако затвара своја врата за уметнике, а настављање градње небодера и луксузних хотела у Меки и Медини значи и постепен губитак исламске историје. У Јужном Лондону на месту блокова који су пружали 1200 станова за сиромашније породице,  граде се елитни станови од којих само делић може бити за оне са плитким џепом.

Један од правих школских примера ове социолошко-економске појаве јесте Ла Барцелонета у Барселони. Она је пре била староседелачко рибарско насеље, док није спроведен урбанистички пројекат обнове плажа. Туристи су пожелели купити станове у близини обале, а староседеоци су се нашли у ситуацији да не могу приуштити нове, повишене цене станарина и режија. Производи у новим дућанима постали су скупљи, а за долазак до јефтинијих супермаркета требало је платити карту за аутобус. Међутим, Барселона је данас град који покушава да своје становнике стави испред људи с којима жели поделити знаменитости свог града и то захваљујући новој градоначелници Ади Колау. Спровела је многобројне мере у које спадају казне за банке које чувају празне некретнине унутар града, бесплатан превоз за младе и социјално угрожене, и најбитније за процес џентрификације – контрола броја туриста и престанак градње нових хотела као и других туристичких објеката.

Џентрификација је погодила све земље данашњице, стога јој ни Србија није промакла. Актуелно најосетљивија тема је најављени урбанистички захват Београд на води, који би требало да обухвати простор на десној обали Саве. Тренутно је то ретко изграђен и објективно запуштен део града и овде су присутне очигледне намере да се изврши смена сиромашних становника имућнијим. Неколико реномираних стручњака из области просторног планирања, економије, социолигије, архитектуре и права су закључили да би пројекат Београд на води представљао изразит пример џентрификованог насеља, уколико би до његове изградње дошло.

Оно што треба имати у виду јесте да и у самој историји градови никад нису трпели стагнацију, стога џентрификација долази као један природан процес. Не мора начелно бити лоша, зато што је она та која одржава град виталним и актуелним, прихватајући промене које савремени свет доноси.

Ангелина Илић