Клонирање људи отвара низ питања о којима тренутно немамо адекватне одговоре. Иако још није могуће, многи се на сам помен тога згражавају и јасно стављају одговор НЕ! Ипак треба посматрати ово питање са обе стране. За сада, све земље у свету су јасно ставиле до знања да је клонирање људи илегално, али то не значи да ће тако и остати. Наш Устав у члану 24, ставу 3 јасно ставља до знања да је клонирање људских бића забрањено. До данас, људски клон никад није рођен али су 2008. године научници створили пет људских ембриона. Одмах након тога су и уништени.

 

Под клонирањем се подразумева процес прављења идентичне копије. Противници истраживања тврде да је истраживачка пракса директан пут у репродуктивно клонирање и да суштински уништава и умањује вредност људских бића. Насупрот томе, истраживачи тврде да је неопходно наставити са истраживањима и да би резултат имао значајан медицински потенцијал.

 

Процес клонирања датира из раних 60-их година двадесетог века када је клонирана прва животиња на свету. Он се кроз историју доста брзо развијао:

1951. године у Филаделфији је клонирана прва животиња-пуноглавац

1963. године у Кини је клониран први шаран

1996. годне у Шкотској је клониран први сисар – овца Доли

1998. године на Хавајима су клониране три генерације мишева

2000. године у САД-у су клонирани Резус мајмуни, и на тај начин су настали први клонови примата

2003. године у Италији је клониран први коњ – Прометеј

2004. године у Великој Британији је клонирана прва банка матичних ћелија

2005. године успешно је клониран пас Снупи

Шта научници истичу као позитивно у овом процесу?

Пре свега, клонирањем ембрионских ћелија, они би могли да створе замену за нерве и органе којима би се победиле разне болести као што су Алцхајмерова болест, Паркинсонова болест, дијабетес, леукемија… Првобитни мотив за клонирање био је да се створе трансгенеричне животиње, а стварање генетских копија људи, познато као репродуктивно клонирање, етички је неприхватљиво. Потом научници наводе да би могли овим процесом помоћи и особама које не могу да излече стерилитет. Клонирање нуди паровима који нису плодни да имају своје дете. Многим паровима не помаже техника која је тренутно доступна. Такође, клонирање нуди наду за лица којима је потребна трансплантација органа. Теоретски то је могуће производњом више животиња, које би се могле понашати као погодни донори. Свињске џигерице су успешно пресађене људским бићима, као привремена мера док се људска јетра не пронађе.

Године 1997. UNESCO је донео Универзалну декларацију о хуманом геному и људским правима, у којој се наводи да поступци који су у супротности са људским достојанством, као што је репродуктивно клонирање људских бића, нису допуштени. Након тога, и Савет Европе наставио је да доноси Препоруке о гентским манипулацијама, заштити података, и Конвенцијом о људским правима и биомедицини. Занимљиво је да државе различито гледају на репродуктивно и терапијско клонирање. Клонирање у репродуктивне сврхе је свуда забрањено, док је терапијско у неким дозвољено, нпр. Британија, Ирска и Холандија дозвољавају истраживање на матичним ћелијама као и Јужна Кореја, Кина. Научници који желе да истражују просто одлазе у друге земље у којима је рад на матичним ћелијама дозвољен. У нашој земљи клонирање у репродуктивне сврхе забрањено је и Кодексом Медицинске етике Лекарске Коморе Србије, чланом 41 који каже: “ Стварање генетски идентичних лица супротно је етици и поштовању људског достојанства. Забрањени су поступци усмерени на стварање генски истоветног људског бића, односно са истим генетским системом који има и друго људско биће – живо или умрло“.

Негативна страна клонирања

Противници овог истраживања ипак тврде да је оваква пракса директан пут у репродуктивно клонирање и да суштински унижава и умањује вредност људских бића.

Oнo што је такође веома важно јесте и питање сличности клона и оригинала. Познато нам је да једну особу чине личност, ставови, интелигенција што зависи од генетике, али и од средине. За раст и развој сваке јединке неопходан је фактор окружења у ком је особа одрасла, пријатељ, родитељи.

Из ових разлога, практично је немогуће да клон буде исти као оригинал, могуће је постићи физичку сличност, али не и аутентичну особу.

Ипак многобројна истраживања су довела до страхова куда све ово води. Није добро све што је могуће. Све ово доказује да воља за поседовањем моћи још увек расте и никада неће престати.

Број прегледа чланка: 4.488