Stolen Valor, или, у буквалном преводу, украдено јунаштво, је кривично дело који се састоји у ношењу одређених војничких обележја или медаља, са циљем стицања неке материјалне користи. До инкриминисања оваквог понашања у САД дошло је због тренда ношења војничке униформе или одличја од стране људи који никада нису били војна лица, са циљем да дођу до одређених финансијских олакшица, или чак почасти, које држава и грађани дају ветеранима у знак захвалности за служење у војсци, а све се чешће могу видети и људи који на улици просе у туђој униформи. Осим у САД, ово кривично дело постоји у још неколицини држава, попут Уједињеног Краљевства, Канаде и Аустралије (дакле, држава са англосаксонским наслеђем).

Сједињене Америчке Државе су се овим феноменом бавиле у 2 наврата: 2005, законом који је потписао Буш, и 2013, за време Обамине администрације. Закон је морао бити ревидиран након га што је Врховни суд САД прогласио неуставним 2012, после случаја Алварез. Већина судија од 6-3 сложила се да је закон био неуставан, зарад заштите Првог амандмана (слобода говора), јер лажна изјава није могла бити санкционисана на тако рестриктиван начин, на шта су ветеранске организације и политичари бурно реаговали. Неколико месеци након доношења пресуде, оба дома Конгреса усвојила су нову верзију Закона о украденом јунаштву, уз сугестије Суда. Упркос томе што је Врховни суд прогласио закон неуставним, Алварез је остао у затвору због других кривичних дела.

Закон о украденом јунаштву (The Stolen Valor Act) из 2013. године допуњује савезни закон о кривичном поступку, прописујући новчану казну, казну затвора до годину дана или оба за појединца који, с намером да прибави новац, имовину или другу материјалну корист, лажно себе представља као примаоца медаља, попут Медаље части, Сребрне звезде, Љубичастог срца, Морнаричког или Авијатичарског крста или неког сличног одличја, или кривотворења или дупликовања неке од тих медаља. Разлика у односу на закон из 2005. године је у томе што нови закон захтева намеру прибављања материјалне користи, док је у старом било довољно само се лажно представљати.

Ипак, амерички народ не гледа благонаклоно на људе који се представљају као војна лица, чак и ако то лице не покушава да дође до материјалне користи, па су чести случајеви у којима ветерани раскринкавају људе који се представљају одликованим војницима, а у последње време јавља се и тренд јавног прозивања и прављења сцена уз снимање и постављање на интернет.

Један од зачетника тренда раскринкавања људи који без права носе медаље и остало ордење био је Мичел Пејџ или, како је још познат, Михајло Пејић. Мичел је, како наводи History Division и још неколико амричких медија, Американац српског порекла, син досељеника из Војне крајине, који је служио у америчкој војсци за време Другог светског рата, на фронту у Азији. Добитник је Медаље за храброст, ордена највишег ранга који се додељује у САД, за заслуге у бици за Гвалканал, 26. октобра 1942. Јапанске снаге, сачињене од неколико хиљада војника, напале су далеко малобројнију јединицу америчких маринаца, међу којима је био и наредник Пејџ. Сви остали војници из јединице били су убијени или рањени, сем Михајла, који је целе ноћи пуцао наизменично из четири митраљеза, у једном тренутку чак изашавши из рова са митраљезом од 20 килограма у рукама и натеравши Јапанце у бег. Ујутру је стигло појачање, које је, заједно са исцрпљеним наредником Пејџом, окончали битку. Мичел је крај рата дочекао у Аустралији, а пензионисао се као пуковник (colonel). Добио је још неколико војничких одличја, између осталог и Љубичасто срце, по њему је израђена једна од Џи Ај Џо фигура, школски дистрикт у Калифорнији носи његово име, а њему су посвећене и поставке у 2 музеја, једном у Пенсилванији и једном у Калифорнији. Умро је у 85. години, као последњи Медаљом части одликовани војник из пацифичке кампање.

На крају, предмет је дебате да ли неки модни додаци могу бити коришћени у свакодневном одевању, упркос њиховом војном пореклу. Сако је, наравно, општеприхваћен и дозвољен, али кравате са одређеним мотивима и шемама, које припадају искључиво пуковима, се могу изврнути на другу страну, чиме се више не исказује припадност војсци.

Број прегледа чланка: 1.657